Климатске прилике овог подручја карактеришу умерено хладне зиме и умерено топла лета, што су основна обележја умерено-континенталне климе, Овакав рељеф и плодна земља, под утицајем климе, веома су погодни за ратарске и повртарске културе, а читава подручја за воћарство и сточарство. Идеалан је за гајење готово свих воћарских врста. Још од прошлог века, на овим подручјима гајила се и производила шљива врхунског квалитета, која се чак сушила, потом и извозила. Временом, поседи наших земљорадника уститњавали су се деобом, а воћарска производња губила је на интензитету, док су остајали су само мањи породични засади.

„До 18. века у Шумадији комплекси шумских екосистема заузимали су приближно 80 одсто површине. Због промене услова и начина живота, почело је крчење шума и претварање површина у оранице, вртове, пашњаке и воћњаке. Подручје Шумадије данас представља изразито воћарски крај због повољних климатско-едафских услова, који обезбеђује високо профитабилну производњу квалитетног воћа. Област рудничко-таковског краја општине Горњи Милановац садржи око 28 одсто обрадивог земљишта, с тим да је око 32 одсто земљишта под ливадама и пашњацима, а око 8 одсто укупне површине територије је под воћњацима. Шуме у овом подручју данас заузимају око 29 одсто укупне површине, које се у овом крају одликују веома израженом разноврсношћу живог света (биодиверзитетом), међу којима значајно место заузимају воћне врсте. Постоји око 100 врста самониклог, дивљег воћа, груписаног у 38 родова и 23 фамилије. Осим изузетне таксономске разноврсности, дивље воће поседује и велику генетичку разноврсност, те због тога представља важан ресурс као генетички потенцијал за оплемењивање и селекционирање гајеног воћа. Сматра се да се у аутохтоној флори Србије срећу родоначелници сорти: крушака (Pirus communis и Pirus amygdalifolis), јабука (Malus silvestris, Mаlus florentina), шљива (Prunus cerasifera, Prunus spinosa), трешања (Prunus avium), вишања (Prunus fruticosa), бадема (Prunus amygdalus), ораха (Juglans regia), лешника (Corylus avellana), јагода (Fragaria vesca) и друге. Проучавање диверзитета и генетичке варијабилности самониклог воћа од примарног је значаја за фундаменталне (биологија, екологија) и примењене науке (пољопривреда, фармација и друге). Доместификација воћа током историје била је од кључног значаја за опстанак и преживљавање наших предака. Због тога је од посебног значаја очување старог, аутохтоног воћа у сеоским домаћинствима, које полако изумире, што узрокује неповратни губитак генетичких ресурса.“ (Савић 2005: 275 – 276)

Воћарство на простору рудничко-таковског краја заузима истакнуто место у 19. веку. Шљиве маџарка и ранка су, по народном предању, гајене од давнина на овом подручју. Гајење шљива утицало је на одлуку турске власти да, међу бројним дажбинама покореном становништву, уведе и „порез на бурад“. Шљива је била најважнија воћка и после Другог српског устанка, када су у селима грађене бројне сушаре за шљиве и набављани казани за печење ракије. Крушка је, такође, вековима гајена у двориштима и воћњацима. Сачуване су старе сорте крушака: лончара, зечица, такиша, рањац, медник, лојовача, лубеничарка, водењаја, видовача, илињача, караманка и друге. Већина поменутих сорти ретко се сади у већем броју, јер су замењене новим сортама увезеним из других земаља. Подизани су воћњаци кајсија, нових сорти јабука, крушака, вишања, трешања и других воћака. На овом подручју успевају и остале врсте воћака: ораси, брескве, дуње, мушмуле, дудови и друге.

Током 20. века, па до данашњих дана, на подручју општине Горњи Милановац под воћним засадима налази се 5.563 ha. Највеће површине су под шљивом, јабуком и малином. Најзначајнији откупљивачки и прерађивачки капацитет представљао је ПИК „Таково“ са многобројним кооперантима, док је данас њихов број занемарљив, па су воћари принуђени да се сами сналазе за пласман својих производа. Рудничко-таковски крај важи за један од најпогоднијих дeлова Србије за гајење воћа, смештен испод падина Вујна, Сувобора, Рајца и Рудника, који се одликује умерено-континенталном климом. У распону од 300 до 700 метара надморске висине, са врло плодним земљиштем, идеалан је за гајење готово свих воћних врста. Увидевши временом да је на мањим поседима производња воћа рентабилнија, све више се саде савремени плантажни воћњаци шљиве, крушке, вишње, јабуке, малине и других врста воћа. Вођени наведеним околностима и приликама, седморица младих људи дошло је на идеју, пратећи трендове који су заступљени код нас, као и у свету, да организују и формирају Удружење “Воћари рудничко-таковског краја”, чији је циљ квалитетнија производња и помоћ воћарима рудничко-таковског краја.

Рудничко-Таковски крај